Pevač i bivši učesnik rijalitija “Zadruga”, Samir Ramović zabrinuo je javnost nakon što se pojavila informacija da mora na hitnu transplataciju bubrega.
Samir je sada progovorio o detaljima toga šta se dešavalo u bolnici, te nam je otkrio kako se opraštao od oca kada je trebalo da uđe u operacionu salu, ali i kako je ujak postao njegov donor.
– Posle operacije sam dosta vremena proveo u izolaciji, deca nisu mogla ni da spavaju sa mnom jer su lekari rekli da treba da se čuvam potencijalnih virusa posle transplatacije bubrega.
Pošto inače posmatram život sa neke umetničke strane, nekako shvatam da je on satkan od filmskih scena.Kad sam izašao iz rijalitija, tada sam zapravo odradio nalaze i video šta mi se dešava sa bubrezima.
Doktori su rekli da postoji mogućnost da dođe do propadanja bubrega i da ću možda tek oko šezdesete godine da se desi. Pre transplatacije nisam imao bolove, ali sam osećao jasno da imam umor i zamor – rekao je Samir, te je potom otkrio nepoznate detalje iz vremena kada je boravio u Turskoj zbog same intervencije:
Foto: RED TV Printscreen
– Ujak se kao mogući donor umešao u celu priču, a u Tursku smo na kraju otišli kako bismo sve završili i uradili potrebne analize. Nije bilo naivno, ali nisam odustajao od cele priče da budem dobro. Uvek sam na sve gledao pozitivno. Sve je na kraju dobro prošlo, ujak mi je dao bubreg, a rezultati mi odavno nisu bili ovako dobri. Borba je dobijena, a sada sam zdrav čovek i imam terapiju koju ću piti ceo život.
Životne navike jesam promenio, uvek sam se bavio sportom, ali čovek se opusti što se tiče ishrane. Dosta sam radio protiv sebe i kad sam trenirao ishrana mi je bila bazirana na proteinima, a njih sam morao najmanje da jedem. Sad ne pijem gazirano, alkohol jedna čaša eventualno i to je sve.
– Sećam se da je na transplataciju prvo išao ujak, pa tek onda ja. Dok sam ležao u krevetu, tu je bio i moj tata.
Bio je hrabar i držao se dobro, sve do trenutka kada je trebalo da mene uguraju u lift, da krenem i ja u salu. Tada smo se pozdravili, a on je zaplakao, ja sam kraičkom oka video suzu na licu. Nisam hteo da paničim jer, da je nešto trebalo da se desi, desilo bi se. Šta da radimo.Samir je potom govorio i o deci, koja imaju autizam, ali ih to ne sprečava da žive najbolje moguće.
– Imao sam nesreću da sam dobio dvoje dece sa autizmom. Sa time se borimo lavovski, ali ja kakav sam, uvek idem dalje. Bilo je deških dana i depresije, ali prosto guramo i idemo uvek salje. Nikad ne treba da se stoji u mestu.
Autor: M.K.
